Заборављени србски јунак

На данашњи дан 1817. године, на Калемегдану, убијен је кнез Сима (Симеон) Марковић – један од водећих људи Устаничке Србије и један од покретача Првог србског устанка. Мало је позната чињеница да је управо кнез Сима Марковић, уз кнеза Јанка Катића, био и покретач самог устанка, много пре Карађорђа и збора у Орашцу, паљењем турских кућа – хамова (еквивалентно данашњим зградама општина) у селима у околини Београда, позивајући народ на устанак. кнез Сима Марковић био је део србске интелектуалне елите тог времена, био је образован и побожан, помагао је и србске цркве. Истакао се такође и као саветник вожда Карађорђа. Био је члан и председник (од 1805.) Првог србског правитељствујућег совјета, тачније прве србске владе и законодавног тела у новије време. 1811. постаје министар финансија Устаничке Србије. Био је члан делегације која је била у посети руском цару Александру l у Петрограду, који му је доделио орден Свете Ане другог реда (орден царске Русије који се додељивао за војне заслуге и исказано јунаштво у борби). Кнез Сима био је такође и врстан војсковођа и борац, који је, између осталог, предводио србске устанике у ослобођењу Београда 1806. године. 1817. био је један од предводника буне против кнеза Милоша Обреновића, његове власти и његовог начина владавине. Та буна је угушена, а кнез Сима ухапшен од стране Милошевих људи и предат Турцима који су га посекли на Калемегдану 22. марта исте године.
Његово дело, његов пример и његова национал-револуционарна борба, вођена и пером и мачем, и интелектом и снагом, пример су за нас, србске националисте, и дан данас. Његов велики допринос у изградњи прве слободне србске државе од почетка османске окупације наше земље и борба за србски народ никада не смеју бити занемарени и заборављени.

Кнез Сима Марковић – присутан! 😃

На данашњи дан, пре 26 година, НАТО Агресор је започео брутално бомбардовање СР Југославије, невиних људи и инфраструктуре. Хиљаде српских живота су изгубљени, а земља је била изложена незамисливом разарању. Ти догађаји остају дубоко урезани у сећању сваког Србина. Не заборавимо жртве и никада не дозволимо да истина буде заборављена!

Ратна Архива 🛡

🇩🇪 - Немачки падобранци 1. Падобранског пука Вермахта и падобранци 500. СС падобранског батаљона са заробљеном Титовом униформом током десанта на Дрвар, 25. Маја 1944 године.

Ратна Архива 🛡

Навршило се 26. година од почетка НАТО агресије на тадашњу СРЈ. Агресије коју су ционистички НАТО злочинци извршили са циљем отимања србском народу Косова и Метохије и по могућству - окупације читаве државе. Након агресије, а услед калкулантства тадашњег (Милошевићевог) режима, Света косовско-метохијска земља јесте окупирана, али чињеница је да прокламовани ратни циљ НАТО агресора (а то је окупација целокупне државне територије СРЈ) није остварен, те да је србско оружје у том изразито неравноправном сукобу остало непоражено. Стога тај војни подвиг, с правом заслужује да буде сврстан у исту раван са најсветлијим подвизима србске ратничке историје. Али и европске и светске. Јер у светској историји ратовања није забележен сукоб који је у односу људства и технике међу сукобљеним странама био оволико неравноправан. А међу Европљанима, Срби су први, и засада једини који су пуцали на америчког окупатора Европе, јер НАТО је управо - хегемонистички амерички инструмент за контролу Европе и њеног окружења. Идејни карактер, суштински истоврсан србској одбрани од НАТО агресора 1999. године, има и актуелна руска специјална операција, али чињеница је да су Срби 1999. године, директно ратовали против НАТО злочинаца.

Изнад свега, НАТО агресија представља поход некрста против Крста, односно борбу глобалистичких сатаниста (циониста-атлантиста) против православног хришћанства, које у овом сукобу представљају православни Срби, као и добровољци из братских православних народа.

Царство Небеско свим србским жртвама НАТО агресије, као и свим бранитељима србског неба и србског тла, током тих страдалних, али и херојских 78 дана. ☦

Слава србском оружју, непобеђеном од стране НАТО злочинаца! 🇷🇸

🛡 - Борци Белих Вукова из састава Сарајевско Романијског Корпуса ВРС.

Ратна Архива 🛡

🛡 - На слици Момчило Пајић, командир чете Војне Полиције Друге Романијске Бригаде Војске Републике Српске.

Ратна Архива 🛡

🛡 - Војна Полиција Приштинског Корпуса ВЈ са псом Цагом, околина Штимља 1995.

Ратна Архива 🛡

 „Двадесет седмог марта 1941. године, србски народ је био увучен у врзино коло патњи, не за Небеско Царство већ за енглеско царство! За енглеско царство и за бољшевичког антихриста. Ви нисте разумели своје доба; ви и сад мислите да је историја стала код француске револуције пре 150 година. Нисте разумели оно што су србски сељаци широм целог србства разумели чим су дошли к себи од прве ошамућености после нашег непотребног и неславног „другог Косова“. А то је: да у сплету данашњих материјалних, националних, друштвених и идејних супротности има елемената од трајног, а има од пролазног значаја; има важнијих и мање значајних момената; има нешто што се односи на земаљско 'за малена царство', а има опет што је значајно 'од сад па до века'. Најзначајнија је свакако борба за или против комунизма. Он је највећи непријатељ, јер убија душу; убија оно што је вечно, што припада небескоме; убија стваралачке импулсе народног бића; узима му веру у Бога, стид, образ — чини га ругобом."
🌟🌟
јереј Радован Миљковић (просветар Трећег пука Србског Добровољачког Корпуса)

Цео чланак: Пут Збора и СДК у светлу Косовског завета

🛡 - Борци Специјалне Бригаде Гарда Пантери на борбеном задатку.

Ратна Архива 🛡

🛡 - Борац Војске Републике Српске на положају, Грабеж, Бихаћко ратиште. 1994 године.

Ратна Архива 🛡

🛡 - Стројев корак припадника 1. Батаљона Војне Полиције 1. Крајишког Корпуса ВРС, у Бањалуци 1995 године.

Ратна Архива 🛡

🛡 - Борци Гарде Пантери у акцији, околина Брчког 1993 године.

Ратна Архива 🛡

☪️ Недавно смо били очевици напада у Сарајеву, који су извели муслимански антисрбски екстремисти, циљајући србску децу из Новог Сада – ученике који су боравили тамо у оквиру размене. Овај догађај представља јасан доказ сурове реалности: „бошњачка”, вештачка нација, од малена васпитава своју децу у мржњи према Србима. Они су учени да нас мрзе и да нас нападају.
Са друге стране, код нас се многа деца васпитавају – грешком! Васпитавају се у духу неког лажног братства и јединства. Намерно се одржава та заблуда да и даље постоји шанса за суживот, да нас „нико не мрзи” и да се „сви волимо”. Докле? Док истина не постане потпуно неумитна? Док нам не буде касно?
Док код Хрвата, „Бошњака” и Шиптара видимо јасну, систематски неговану мржњу према Србима, многи Срби настављају да тону у сопственим илузијама. Код наших непријатеља, србофобија се учи од рођења, а код многих Срба, наставља се прича о некаквој „сарајевској раји”, о некој „Југославији”, о неком „лепом времену”.
А док многи Срби сањају о том прошлом „лепом времену”, потурички србомрсци смишљају начине како да нас избришу, како да нас елиминишу, како да нас затру са лица земље.

Зато морамо што пре да се освестимо! Да заштитимо србски народ, србске земље, србске цркве, нашу веру, нашу историју! Оно за шта су наши преци вековима гинули не смемо издати – морамо га бранити! 😃

🇺🇸 - Обарање Америчког бомбардера Б-17 Летећа Тврђава од стране 21. Противваздушне дивизије Луфтвафеа изнад Ниша, 15 април 1944 године.

Овај бомбардер је припадао 840. Бомбардерској Ескадрили, сви чланови посаде су погинули. 🇩🇪

Ратна Архива 🛡

🛡 - Минобацачлије из састава 7. Купрешке Бригаде ВРС, април 1994.

Ратна Архива 🛡

Тог 4. априла 1936. године, Слободан Недељковић, студент правног факултета, је са 8 сабораца из Организације Националних Студената лепио плакате против штрајка комунистичких студената на Универзитету у Београду.

Изненада их је окружило 50 - 60 комуниста, наоружаних разним хладним оружјем. У тучи која је уследила, двојоца родољуба су избодени, а Недељковић је у нужној самоодбрани избо Јована Шћепановића и Жарка Мариновића. Мариновић је касније подлегао ранама, а Недељковић је осуђен на 5 година и један месец робије.

Одмах по изласку из затвора, Слободан ступа у СДК и бори се храбро против комунизма до своје смрти 1945. Комунистички режим је по доласку на власт прогласио 4. април за некакав "Дан студената", а Жарка Мариновића, црвеног насилника који је страдао јер је напао мирне родољубе док су лепили плакате, и за којег се ни не зна са сигурношћу да ли је уопште био студент, прогласили су некаквом недужном жртвом "фашизма".

Чињеница да Република Србија и даље слави комунистички "Дан студената" као празник, и одржава наратив о некаквим злим фашистима који су убили "недужног студента антифашисту", је доказ колико се комунистичко зло укоренило у Србији, и да су данашње власти идеолошки наследници Титовог злочиначког режима, иако ти номинално нису.

Србија мора да прође темељно чишћење националне свести од све комунистичке митоманије и свих лажи црвеног режима да би имала боље сутра.
Слава Слободану Недељковићу!
Слава националној омладини!

Чет-бот Омладине 📝 | Телеграм Омладине 💬 | Инстаграм Омладине 📹 |

😀 Слава нацији! 😁