У Руском дому у Београду одржана је додела награда Сверуског удружења ветерана „Ратно братство“

Одликовање „За заслуге испред сверуске ветеранске организације „Ратно братство“ („Боевое братство“) за активан рад на социјалној заштити и пружању помоћи ветеранима, инвалидима и члановима породица погинулих, на јачању пријатељства између ветерана, за активно учешће у патриотском васпитању омладине и духовној обнови“ уручено је члановима српских ветеранских организација: Стојану Коњиковцу, Миодрагу Капору, Милошу Јаковљевићу, Ђорђу Аничићу и Петру Мишићу.

Одликовања су уручили Изасланик одбране при Амбасади Русије генерал-мајор Генадиј Можајев и представник организације „Ратно братство“ у Србији Олга Литвина, у име руководиоца организације, хероја Совјетског Савеза генерал-пуковника Бориса Громова. На свечаности одликовања су такође учествовали Помоћник Изасланика одбране при Амбасади Русије у Србији, пуковник Јевгениј Пољаков и координатор сверуског покрета „Волонтери Победе“ („Волонтёры Победы“) у Србији Ивана Ракић.

Научна конференција „Култура сећања и неговање историјске истине“ одржана у Руском дому

Догађај је одржан данас у организацији Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије, Амбасаде Русије у Србији и Руског дома у Београду. Одржавањем две пленарне седнице и излагањем 11 научних агенди, конференција је покренута са циљем да у научном смислу допринесе чувању културе сећања на борбу и велико страдање српског и руског народа против нацизма у Другом светском рату, те да од заборава отргне важне историјске чињенице, везане за ослобођење Србије у Другом светском рату.

На отварању догађаја у Руском дому говорили су високи државни званичници Србије и Русије. Са српске стране конференцију је отворио министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, председник Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије Немања Старовић. Oн је том приликом скренуо пажњу присутних на чињеницу да се последњих деценија праве покушаји да се историја Другог светског рата прекроји, да се дехуманизацију људи који су се борили против нациста и њихових помагача, те да се умањи кривица оних који су спроводили геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима на простору Југославије. „Умањење улоге Совјетског Савеза у борби над фашизмом и нацизмом је такође више него видљива. У времену када се хероји проглашавају за издајнике, а издајници се проглашавају херојима постоји само један начин да се супротставимо таквим фалсификатима, а то је свакодневна борба за истину“, истакао је Старовић.

Руску страну су на отварању конференције представили заменик председника Савета Федерације Русије Константин Косачев, потпредседник Државне Думе Пјотр Толстој и први посланик Државне Думе Константин Затулин. Говорници су том приликом направили паралеле између догађаја који су се одвијали пре 80 година, посебно се осврнувши на братство, узајамну помоћ и сарадњу Југославије и Совјетског Савеза, али и на тренутна дешавања на политичком, историјском, културном и духовном плану.

„Духовна повезаност коју одавно гаје наши народи посебно је важна сада, усред пораста претњи нашим заједничким вредностима, нападима на нашу традиционалну културу, породицу и веру. Стога је веома важно да у борби за одбрану наших исконских вредности будемо заједно, а да смо на правом путу указује и овогодишњи низ културних манифестација које ће се одржати у Београду поводом обележавања значајне годишњице, а уз учешће уметника из Русије“, казао је Константин Косачев кроз своје излагање.

Да је данашње време у коме живимо време поновног обрачуна са Словенима, са Русима на првом месту, а следствено томе и осталим народима за које се сматра да су природни савезници Русије, указао је потпредседник Владе Републике Србије Александар Вулин, који је упозорио на чињеницу да ревизија историје није само прање савести народа који су учествовали у Другом светском рату, већ да је ревизија историје идеолошко оправдање зла, које се наноси руском и српском народу.

У завршници је говорио амбасадор Русије у Србији Александар Боцан Харченко који се посебно осврнуо на Београдску операцију, која је, како је истакао била веома значајна у свим аспектима – у војном, политичком и у духовном смислу. Он се том приликом осврнуо и на посебан однос који је увек гајио руски и српски народ, а о чему сведочи и штампани летак, који је припремљен за совјетске војнике приликом њиховог уласка на данашњу територију Србије. У њему се наводи да је Србија посебна земља у којој живе људи који гаје посебне симпатије према совјетском народу, те да је ово руски савезник који се од првих дана рата херојски борио против освајача.

Након званичног отварања конференције су уследили радни панели на којима су учествовали еминентни стручњаци из Србије и Русије, међу којима је био и проф. др Константин Никифоров, директор Института за славистику Руске академије наука, директор Историјског института Београда проф. др. Александар Растовић, професор Историјског факултета Универзитета у Београду др Алексеј Тимофејев, пуковник др Далибор Денда, дипломата Владимир Кршљанин и др.