СРПСКИ СВИЈЕТ

❤️ГОРОСТАСУ ИЗ МОРАЧЕ❤️

Од како је српског рода,
Црне Горе и Србије,
као Риста Радовића,
часног Оца било није.

Родио се у Морачи,
у Барама Радовића,
на дан Христовог рођења,
и дан српскога Божића.

Тамо гдје су османлије,
многе кости оставили,
и никад се више нису,
дому своме повратили.

Гдје соколи у висине,
моћно шире своја крила,
нашег Ђеда неумрлог,
родила је Мајка мила.

Одрастао у врлети,
у Морачи каменитој,
породици православној,
часној кући и честитој.

У којој је вјера тврда,
а поборник Свети Сава,
уз Крст, тамјан и свијећу,
славила се Крсна Слава.

У времена она тешка,
за вријеме комунизма,
кад' све што је свето српско,
газила је удбе чизма.

Вођен вјером православном,
поштујући Христа Бога,
и стигао школовањем,
до признатог теолога.

По мудрости и по знању,
међу прве вазда био,
а свештено име тада,
АМФИЛОХИЈЕ је добио.

Као монах и Владика,
цијењен је јако био,
и Патријарх Свети Павле,
са њим се поносио.

Свуд земљама тада српским,
црквена се чују звона,
Митрополит и Владика,
поста Егзарх Пећког трона.

Заслуге су историјске,
по доласку на Цетиње,
народ вјери својој врати,
обновио све светиње.

Што је било порушено,
све је редом обновљено,
а потребе гдје је било,
све је ново направљено.

А Косметом зељом Светом,
док је ратни вихор био,
српске жртве рукама си,
Свети Оче сахранио.

Рекао си једног дана,
док плотуни врели лете :
"најљепше је живот дати,
на бранику земље свете..."

Све си тада издржао,
херојски се изборио,
да би кости разасуте,
Метохијом сакупио.

Опијела држао си,
настрадалој српској браћи,
молећ Бога за спас душе,
да ће вјечни мир пронаћи.

С' часним Крстом у рукама,
и са јаком вјером Оче,
пред свој народ смјело стаде,
кад' жестока борба поче.

Није борба са туђином,
који друге нападају,
већ са влашћу безбожничком,
што светиње отимају.

Мислили су да ће лако,
да учине што им' воља,
ал' се Црном Гором деси,
братска слога никад боља.

Колоне су непрегледне,
снијег пада, киша лије,
да светиње одбранимо,
сабрасмо се у Литије.

Десетине хиљада је,
а сви као једно дишу,
Литијама овим светим
историју нову пишу.

Хапсила те удба тада,
све да би ти на пут стали,
а комите и изроди,
томе су се радовали.

Узалуд је све то било,
ликовања кукавичка,
видјело се да су јадни,
вражја клика издајничка.

Пред тобом су поклекнуле,
те комите самозване,
соко сиви није никад,
бојао се црне вране.

Прочуло се надалеко,
за Владику мудру главу,
јаким духом наоружан,
историјску стече славу.

Моћници се издајнички,
од погледа твога боје,
и у страну погледају,
све док близу тебе стоје.

Задивљена твојим дјелом,
пјесму сада пишем ову,
ја те не дам забораву,
све док живим и док дишем.

А духовна љубав моја,
од ње нема ништа јаче,
посвећујем епске риме,
Горостасу из Мораче.

Кога гусле отпјевају,
и епска га пјесма кити,
како мудра глава рече,
"Имао се рашта и родити.."

Обавеза света наша,
да се теби одужимо,
да на Ловћен у врхове,
ми капелу саградимо.

Ка Космету да гледамо,
вазда са два своја ока,
пјесму твоју увијек да пјевамо...
"Јечам жњела Косовка дјевојка!!!"

Мала од Херцеговине

Љета Господњег
На Божић...
7.јануар.2025.г.

ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!

www.group-telegram.com/ye/SrpskiSvijet.com/4453

1.7K viewsSuperAdmin, Jan 18 at 08:17

❤️ГОРОСТАСУ ИЗ МОРАЧЕ❤️

Од како је српског рода,
Црне Горе и Србије,
као Риста Радовића,
часног Оца било није.

Родио се у Морачи,
у Барама Радовића,
на дан Христовог рођења,
и дан српскога Божића.

Тамо гдје су османлије,
многе кости оставили,
и никад се више нису,
дому своме повратили.

Гдје соколи у висине,
моћно шире своја крила,
нашег Ђеда неумрлог,
родила је Мајка мила.

Одрастао у врлети,
у Морачи каменитој,
породици православној,
часној кући и честитој.

У којој је вјера тврда,
а поборник Свети Сава,
уз Крст, тамјан и свијећу,
славила се Крсна Слава.

У времена она тешка,
за вријеме комунизма,
кад' све што је свето српско,
газила је удбе чизма.

Вођен вјером православном,
поштујући Христа Бога,
и стигао школовањем,
до признатог теолога.

По мудрости и по знању,
међу прве вазда био,
а свештено име тада,
АМФИЛОХИЈЕ је добио.

Као монах и Владика,
цијењен је јако био,
и Патријарх Свети Павле,
са њим се поносио.

Свуд земљама тада српским,
црквена се чују звона,
Митрополит и Владика,
поста Егзарх Пећког трона.

Заслуге су историјске,
по доласку на Цетиње,
народ вјери својој врати,
обновио све светиње.

Што је било порушено,
све је редом обновљено,
а потребе гдје је било,
све је ново направљено.

А Косметом зељом Светом,
док је ратни вихор био,
српске жртве рукама си,
Свети Оче сахранио.

Рекао си једног дана,
док плотуни врели лете :
"најљепше је живот дати,
на бранику земље свете..."

Све си тада издржао,
херојски се изборио,
да би кости разасуте,
Метохијом сакупио.

Опијела држао си,
настрадалој српској браћи,
молећ Бога за спас душе,
да ће вјечни мир пронаћи.

С' часним Крстом у рукама,
и са јаком вјером Оче,
пред свој народ смјело стаде,
кад' жестока борба поче.

Није борба са туђином,
који друге нападају,
већ са влашћу безбожничком,
што светиње отимају.

Мислили су да ће лако,
да учине што им' воља,
ал' се Црном Гором деси,
братска слога никад боља.

Колоне су непрегледне,
снијег пада, киша лије,
да светиње одбранимо,
сабрасмо се у Литије.

Десетине хиљада је,
а сви као једно дишу,
Литијама овим светим
историју нову пишу.

Хапсила те удба тада,
све да би ти на пут стали,
а комите и изроди,
томе су се радовали.

Узалуд је све то било,
ликовања кукавичка,
видјело се да су јадни,
вражја клика издајничка.

Пред тобом су поклекнуле,
те комите самозване,
соко сиви није никад,
бојао се црне вране.

Прочуло се надалеко,
за Владику мудру главу,
јаким духом наоружан,
историјску стече славу.

Моћници се издајнички,
од погледа твога боје,
и у страну погледају,
све док близу тебе стоје.

Задивљена твојим дјелом,
пјесму сада пишем ову,
ја те не дам забораву,
све док живим и док дишем.

А духовна љубав моја,
од ње нема ништа јаче,
посвећујем епске риме,
Горостасу из Мораче.

Кога гусле отпјевају,
и епска га пјесма кити,
како мудра глава рече,
"Имао се рашта и родити.."

Обавеза света наша,
да се теби одужимо,
да на Ловћен у врхове,
ми капелу саградимо.

Ка Космету да гледамо,
вазда са два своја ока,
пјесму твоју увијек да пјевамо...
"Јечам жњела Косовка дјевојка!!!"

Мала од Херцеговине

Љета Господњег
На Божић...
7.јануар.2025.г.

ХРИСТОС СЕ РОДИ!!!

BY СРПСКИ СВИЈЕТ