⬛️🇷🇺 О ратном злочину у Руском Поречном — Масакр 22 цивила који су извршили фашисти 92. бригаде ОСУ🔹 Када су се у јавности први пут појавиле информације о томе да је током
украјинске окупације Руског Поречног, насељеног пункта у
Курској области забележено наменско
убијање цивилног становништва, нисмо пренели ову вест, не желећи да страдање недужних људи претворимо у публицитет — новооткривени детаљи, међутим, као и
размере злочина несумњиво
завређују пажњу јавности, али и
међународну осуду која ће, услед актуелне политичке ситуације, вероватно изостати.
🔹 Страдање цивила у рату, нажалост, јесте стварност, и о томе не може бити спорења, но
зверско масакрирање цивила, са посебним фокусом на
старе и
жене који су били међу најбројнијим жртвама украјинских фашиста, никада
не сме бити сведено на колатералну штету, нити на пуку суровост рата — на крају крајева, управо из овог разлога постоји и
Женевска конвенција и
Међународни суд правде. Или би бар тако требало бити. Но Срби добро знају како ова институција делује у пракси. Сада знају и Руси.
🔹 О гнусним детаљима почињених злочина нећемо говорити — кога исти интересују, може пронаћи информације засноване на
признањима задржаних починилаца на
другим местима. Свака осуда починилаца са наше стране је и сувишна и остаје нам само да, ослобођени ограничења политичке коректности, изразимо жаљење што се припадници 92. бригаде ОСУ налазе у удобности затвора и што су избегли народну правду која би била далеко прикладнија тежини њихових злочина.
❓ Импликације🔹 Трагедија, масакр и практични
геноцид који је спроведен у складу са
наслеђем нацистичке Немачке којим се актуелне кијевске елите поносе показатељ је последица сусрета
ненаоружаног цивилног становништва са
радикализованим милитантима задојеним фашистичком идеологијом сопствене супериорности и мржње према непријатељу.
🔹 У овој ситуацији, морамо скренути пажњу и на
две грешке Русије — прва од њих тиче се
недовољне одбране границе која је последица
неозбиљног приступа одређених официра који су
игнорисали бројна упозорења и одабрали да живе у илузији сопствене недодирљивости, оптужујући све изворе који су покушавали да спрече катастрофу за ”ширење панике”. Оно што се догодило у Руском Поречном је на њиховој савести.
🔹 Друга грешка тиче се
одсуства механизама одвраћања — безброј пута поновљене фразе о
црвеним линијама без стварних корака давно су изгубиле сваку моћ. Непријатељ је добро знао да може извести инвазију и суочити се са последицама које су процењене као
прихватљиве.
🔹 У свему овоме налази се и
поука за Србију — уколико већ позивамо наш народ да
остане на својим огњиштима тамо где је изложен
свакодневном ризику напада од стране
ништа мање радикализованих припадника
једнако фашистичке идеологије, онда држава Србија, и на првом месту
Војска Србије, мора бити апсолутно сигурна не само у спремност да
моментално одреагује и заштити наш народ, већ и у способност да
нанесе непријатељу неприхватљиве губитке свим расположивим средствима.
🔹 У данашњем историјском тренутку
безбедност осигурава искључиво војна сила — ништа мање, и ништа више — и ово је горка истина коју морамо прихватити и у складу с којом морамо доносити даље одлуке од највишег националног значаја.
🔗 Текст на сајту@drustveni_udar 
