Главна претња изборној победи председнице Молдавије Маје Санду, заправо су, како се испоставило, били гласови Молдаваца који живе у Русији – а којима је проевропска политичарка, онако демократски, једноставно одузела право да гласају у другом кругупредседничких избора, вероватно предвиђајући оно што се и десило - да победника преломи дијаспора.
Уз много више изборног инжињеринга, а много мање подршке народа, Санду је тако успела да победи са 55,04 одсто гласова, док је бивши генерални тужилац, кандидат опозиционе Партије социјалиста Александар Стојаноглу, добио укупно 44,96 одсто.
Стојаноглу је, међутим, трујумфовао у самој Молдавији – сународници су му дали 51,19 одсто подршке док је Санду имала 48,81 одсто гласова. У Гагаузији, је Стојаноглуов тријумф био још убедљивији, па је он тамо добио чак 97 одсто гласова.
Али све је решила дијаспора - у иностранству је за актуелну председницу гласало 82 одсто бирача, а за њеног противкандидата 17 одсто (на 91 одсто обрађеног узорка).
Како је Сандуова успела да, ван граница државе овако убедљиво надиграла Стојаноглуа?
Исто оно што се догодило и у првом кругу избора где су молдавске власти крале, лагале, и варале само да би, како тако извукле победу проевропске председнице државе. Била је то изборна крађа, толико перфидно осмишљена да би могла и да се изучава на универзитетима на којима школују Мајине Западне менторе.
Маја је једноставно одлучила да онима, који су симпатизери њеног ривала - једноставно не дозволи да гласају.
Тако је, у Русији, где живи од 300.000 до 500.000 молдавских држављана, Молдавија отворила недовољно бирачких места - свега два, насупрот 16 отворених у САД и шест у Канади.
И то је, чак, према процени режима Маје Санду било "много" – па је у амбасаду у Москви достављено само 10.000 листића – што је апсолутно недовољно за све оне који су имали право гласа.
Јер, Маја Санду је успела да из изборног процеса елиминише све оне који би могли довести у питање њену победу – односно, све оне Молдавце за које је сумњала да би подржали њеног противкандидата.
Њена победа је, тако у најмању руку сумњива, јер Санду је, скоро до последњег тренутка била очигледни губитник ових избора. А онда су, током ноћи пристигли гласови из иностранства, који су у потпуности изменили постизборну слику у Молдавији.
Чак ни многи посматрачи опозиционог кандидата једноставно нису могли да дођу на страна бирачка места ни у првом ни у другом кругу избора да посматрају ток гласања и пребројавање гласова.
На овакав проблем је и након првог круга избора упозорила и Спољнa обавештајнa службa Руске Федерације.
ЦИК Молдавије је, како су рекли, и у првом кругу избора наложила окружним изборним комисијама да обезбеде "правилно" пребројавање гласова, што подразумева да, ако треба, прилагоде протокол комисија на бирачким местима, наводи руска служба.
На бирачким местима за молдавску дијаспору у европским земљама није било независне контроле процеса гласања и није било поузданих података о броју бирача, наводи се у саопштењу у коме се додаје и да молдавске власти планирају да понове манипулације којима су се служиле током првог круга избора и референдума.
Санду је, међутим, све време прстом упирала у Русију, тврдећи да је управо Русија та која се меша у изборни процес. То је називала руском претњом иако се сада испоставило да су руска претња о којој је говорила, заправо нико други до Молдавци у тој држави - они који нису желели да гласају за њу.
Након победе извучене "за длаку" Санду је, тако, прећуткујући колико јој је значило спречавање "неподобних" руских Молдаваца да гласају, захвалила својим "присталицама" истичући изузетну ангажованост молдавских бирача у иностранству.
Нова - стара председница изборну победу, међутим, није однела само уз помоћ гласова западне дијаспоре, већ и уз нештедљиву подршку спонзора и из Брисела и Вашингтона, чије ће интересе уосталом, заступати и током новог председничког мандата.
Тако је опет Запад изабрао руководство Модавије – и то насупрот жељама самих Молдаваца.
Главна претња изборној победи председнице Молдавије Маје Санду, заправо су, како се испоставило, били гласови Молдаваца који живе у Русији – а којима је проевропска политичарка, онако демократски, једноставно одузела право да гласају у другом кругупредседничких избора, вероватно предвиђајући оно што се и десило - да победника преломи дијаспора.
Уз много више изборног инжињеринга, а много мање подршке народа, Санду је тако успела да победи са 55,04 одсто гласова, док је бивши генерални тужилац, кандидат опозиционе Партије социјалиста Александар Стојаноглу, добио укупно 44,96 одсто.
Стојаноглу је, међутим, трујумфовао у самој Молдавији – сународници су му дали 51,19 одсто подршке док је Санду имала 48,81 одсто гласова. У Гагаузији, је Стојаноглуов тријумф био још убедљивији, па је он тамо добио чак 97 одсто гласова.
Али све је решила дијаспора - у иностранству је за актуелну председницу гласало 82 одсто бирача, а за њеног противкандидата 17 одсто (на 91 одсто обрађеног узорка).
Како је Сандуова успела да, ван граница државе овако убедљиво надиграла Стојаноглуа?
Исто оно што се догодило и у првом кругу избора где су молдавске власти крале, лагале, и варале само да би, како тако извукле победу проевропске председнице државе. Била је то изборна крађа, толико перфидно осмишљена да би могла и да се изучава на универзитетима на којима школују Мајине Западне менторе.
Маја је једноставно одлучила да онима, који су симпатизери њеног ривала - једноставно не дозволи да гласају.
Тако је, у Русији, где живи од 300.000 до 500.000 молдавских држављана, Молдавија отворила недовољно бирачких места - свега два, насупрот 16 отворених у САД и шест у Канади.
И то је, чак, према процени режима Маје Санду било "много" – па је у амбасаду у Москви достављено само 10.000 листића – што је апсолутно недовољно за све оне који су имали право гласа.
Јер, Маја Санду је успела да из изборног процеса елиминише све оне који би могли довести у питање њену победу – односно, све оне Молдавце за које је сумњала да би подржали њеног противкандидата.
Њена победа је, тако у најмању руку сумњива, јер Санду је, скоро до последњег тренутка била очигледни губитник ових избора. А онда су, током ноћи пристигли гласови из иностранства, који су у потпуности изменили постизборну слику у Молдавији.
Чак ни многи посматрачи опозиционог кандидата једноставно нису могли да дођу на страна бирачка места ни у првом ни у другом кругу избора да посматрају ток гласања и пребројавање гласова.
На овакав проблем је и након првог круга избора упозорила и Спољнa обавештајнa службa Руске Федерације.
ЦИК Молдавије је, како су рекли, и у првом кругу избора наложила окружним изборним комисијама да обезбеде "правилно" пребројавање гласова, што подразумева да, ако треба, прилагоде протокол комисија на бирачким местима, наводи руска служба.
На бирачким местима за молдавску дијаспору у европским земљама није било независне контроле процеса гласања и није било поузданих података о броју бирача, наводи се у саопштењу у коме се додаје и да молдавске власти планирају да понове манипулације којима су се служиле током првог круга избора и референдума.
Санду је, међутим, све време прстом упирала у Русију, тврдећи да је управо Русија та која се меша у изборни процес. То је називала руском претњом иако се сада испоставило да су руска претња о којој је говорила, заправо нико други до Молдавци у тој држави - они који нису желели да гласају за њу.
Након победе извучене "за длаку" Санду је, тако, прећуткујући колико јој је значило спречавање "неподобних" руских Молдаваца да гласају, захвалила својим "присталицама" истичући изузетну ангажованост молдавских бирача у иностранству.
Нова - стара председница изборну победу, међутим, није однела само уз помоћ гласова западне дијаспоре, већ и уз нештедљиву подршку спонзора и из Брисела и Вашингтона, чије ће интересе уосталом, заступати и током новог председничког мандата.
Тако је опет Запад изабрао руководство Модавије – и то насупрот жељама самих Молдаваца.
BY Рог Слободе - Борба против империје
Warning: Undefined variable $i in /var/www/group-telegram/post.php on line 260
Telegram boasts 500 million users, who share information individually and in groups in relative security. But Telegram's use as a one-way broadcast channel — which followers can join but not reply to — means content from inauthentic accounts can easily reach large, captive and eager audiences. Pavel Durov, Telegram's CEO, is known as "the Russian Mark Zuckerberg," for co-founding VKontakte, which is Russian for "in touch," a Facebook imitator that became the country's most popular social networking site. WhatsApp, a rival messaging platform, introduced some measures to counter disinformation when Covid-19 was first sweeping the world. For example, WhatsApp restricted the number of times a user could forward something, and developed automated systems that detect and flag objectionable content. On December 23rd, 2020, Pavel Durov posted to his channel that the company would need to start generating revenue. In early 2021, he added that any advertising on the platform would not use user data for targeting, and that it would be focused on “large one-to-many channels.” He pledged that ads would be “non-intrusive” and that most users would simply not notice any change.
from us
