Notice: file_put_contents(): Write of 6190 bytes failed with errno=28 No space left on device in /var/www/group-telegram/post.php on line 50
Warning: file_put_contents(): Only 8192 of 14382 bytes written, possibly out of free disk space in /var/www/group-telegram/post.php on line 50 Рог Слободе - Борба против империје | Telegram Webview: rogslobode/245 -
Главна претња изборној победи председнице Молдавије Маје Санду, заправо су, како се испоставило, били гласови Молдаваца који живе у Русији – а којима је проевропска политичарка, онако демократски, једноставно одузела право да гласају у другом кругупредседничких избора, вероватно предвиђајући оно што се и десило - да победника преломи дијаспора.
Уз много више изборног инжињеринга, а много мање подршке народа, Санду је тако успела да победи са 55,04 одсто гласова, док је бивши генерални тужилац, кандидат опозиционе Партије социјалиста Александар Стојаноглу, добио укупно 44,96 одсто.
Стојаноглу је, међутим, трујумфовао у самој Молдавији – сународници су му дали 51,19 одсто подршке док је Санду имала 48,81 одсто гласова. У Гагаузији, је Стојаноглуов тријумф био још убедљивији, па је он тамо добио чак 97 одсто гласова.
Али све је решила дијаспора - у иностранству је за актуелну председницу гласало 82 одсто бирача, а за њеног противкандидата 17 одсто (на 91 одсто обрађеног узорка).
Како је Сандуова успела да, ван граница државе овако убедљиво надиграла Стојаноглуа?
Исто оно што се догодило и у првом кругу избора где су молдавске власти крале, лагале, и варале само да би, како тако извукле победу проевропске председнице државе. Била је то изборна крађа, толико перфидно осмишљена да би могла и да се изучава на универзитетима на којима школују Мајине Западне менторе.
Маја је једноставно одлучила да онима, који су симпатизери њеног ривала - једноставно не дозволи да гласају.
Тако је, у Русији, где живи од 300.000 до 500.000 молдавских држављана, Молдавија отворила недовољно бирачких места - свега два, насупрот 16 отворених у САД и шест у Канади.
И то је, чак, према процени режима Маје Санду било "много" – па је у амбасаду у Москви достављено само 10.000 листића – што је апсолутно недовољно за све оне који су имали право гласа.
Јер, Маја Санду је успела да из изборног процеса елиминише све оне који би могли довести у питање њену победу – односно, све оне Молдавце за које је сумњала да би подржали њеног противкандидата.
Њена победа је, тако у најмању руку сумњива, јер Санду је, скоро до последњег тренутка била очигледни губитник ових избора. А онда су, током ноћи пристигли гласови из иностранства, који су у потпуности изменили постизборну слику у Молдавији.
Чак ни многи посматрачи опозиционог кандидата једноставно нису могли да дођу на страна бирачка места ни у првом ни у другом кругу избора да посматрају ток гласања и пребројавање гласова.
На овакав проблем је и након првог круга избора упозорила и Спољнa обавештајнa службa Руске Федерације.
ЦИК Молдавије је, како су рекли, и у првом кругу избора наложила окружним изборним комисијама да обезбеде "правилно" пребројавање гласова, што подразумева да, ако треба, прилагоде протокол комисија на бирачким местима, наводи руска служба.
На бирачким местима за молдавску дијаспору у европским земљама није било независне контроле процеса гласања и није било поузданих података о броју бирача, наводи се у саопштењу у коме се додаје и да молдавске власти планирају да понове манипулације којима су се служиле током првог круга избора и референдума.
Санду је, међутим, све време прстом упирала у Русију, тврдећи да је управо Русија та која се меша у изборни процес. То је називала руском претњом иако се сада испоставило да су руска претња о којој је говорила, заправо нико други до Молдавци у тој држави - они који нису желели да гласају за њу.
Након победе извучене "за длаку" Санду је, тако, прећуткујући колико јој је значило спречавање "неподобних" руских Молдаваца да гласају, захвалила својим "присталицама" истичући изузетну ангажованост молдавских бирача у иностранству.
Нова - стара председница изборну победу, међутим, није однела само уз помоћ гласова западне дијаспоре, већ и уз нештедљиву подршку спонзора и из Брисела и Вашингтона, чије ће интересе уосталом, заступати и током новог председничког мандата.
Тако је опет Запад изабрао руководство Модавије – и то насупрот жељама самих Молдаваца.
Главна претња изборној победи председнице Молдавије Маје Санду, заправо су, како се испоставило, били гласови Молдаваца који живе у Русији – а којима је проевропска политичарка, онако демократски, једноставно одузела право да гласају у другом кругупредседничких избора, вероватно предвиђајући оно што се и десило - да победника преломи дијаспора.
Уз много више изборног инжињеринга, а много мање подршке народа, Санду је тако успела да победи са 55,04 одсто гласова, док је бивши генерални тужилац, кандидат опозиционе Партије социјалиста Александар Стојаноглу, добио укупно 44,96 одсто.
Стојаноглу је, међутим, трујумфовао у самој Молдавији – сународници су му дали 51,19 одсто подршке док је Санду имала 48,81 одсто гласова. У Гагаузији, је Стојаноглуов тријумф био још убедљивији, па је он тамо добио чак 97 одсто гласова.
Али све је решила дијаспора - у иностранству је за актуелну председницу гласало 82 одсто бирача, а за њеног противкандидата 17 одсто (на 91 одсто обрађеног узорка).
Како је Сандуова успела да, ван граница државе овако убедљиво надиграла Стојаноглуа?
Исто оно што се догодило и у првом кругу избора где су молдавске власти крале, лагале, и варале само да би, како тако извукле победу проевропске председнице државе. Била је то изборна крађа, толико перфидно осмишљена да би могла и да се изучава на универзитетима на којима школују Мајине Западне менторе.
Маја је једноставно одлучила да онима, који су симпатизери њеног ривала - једноставно не дозволи да гласају.
Тако је, у Русији, где живи од 300.000 до 500.000 молдавских држављана, Молдавија отворила недовољно бирачких места - свега два, насупрот 16 отворених у САД и шест у Канади.
И то је, чак, према процени режима Маје Санду било "много" – па је у амбасаду у Москви достављено само 10.000 листића – што је апсолутно недовољно за све оне који су имали право гласа.
Јер, Маја Санду је успела да из изборног процеса елиминише све оне који би могли довести у питање њену победу – односно, све оне Молдавце за које је сумњала да би подржали њеног противкандидата.
Њена победа је, тако у најмању руку сумњива, јер Санду је, скоро до последњег тренутка била очигледни губитник ових избора. А онда су, током ноћи пристигли гласови из иностранства, који су у потпуности изменили постизборну слику у Молдавији.
Чак ни многи посматрачи опозиционог кандидата једноставно нису могли да дођу на страна бирачка места ни у првом ни у другом кругу избора да посматрају ток гласања и пребројавање гласова.
На овакав проблем је и након првог круга избора упозорила и Спољнa обавештајнa службa Руске Федерације.
ЦИК Молдавије је, како су рекли, и у првом кругу избора наложила окружним изборним комисијама да обезбеде "правилно" пребројавање гласова, што подразумева да, ако треба, прилагоде протокол комисија на бирачким местима, наводи руска служба.
На бирачким местима за молдавску дијаспору у европским земљама није било независне контроле процеса гласања и није било поузданих података о броју бирача, наводи се у саопштењу у коме се додаје и да молдавске власти планирају да понове манипулације којима су се служиле током првог круга избора и референдума.
Санду је, међутим, све време прстом упирала у Русију, тврдећи да је управо Русија та која се меша у изборни процес. То је називала руском претњом иако се сада испоставило да су руска претња о којој је говорила, заправо нико други до Молдавци у тој држави - они који нису желели да гласају за њу.
Након победе извучене "за длаку" Санду је, тако, прећуткујући колико јој је значило спречавање "неподобних" руских Молдаваца да гласају, захвалила својим "присталицама" истичући изузетну ангажованост молдавских бирача у иностранству.
Нова - стара председница изборну победу, међутим, није однела само уз помоћ гласова западне дијаспоре, већ и уз нештедљиву подршку спонзора и из Брисела и Вашингтона, чије ће интересе уосталом, заступати и током новог председничког мандата.
Тако је опет Запад изабрао руководство Модавије – и то насупрот жељама самих Молдаваца.
BY Рог Слободе - Борба против империје
Warning: Undefined variable $i in /var/www/group-telegram/post.php on line 260
Right now the digital security needs of Russians and Ukrainians are very different, and they lead to very different caveats about how to mitigate the risks associated with using Telegram. For Ukrainians in Ukraine, whose physical safety is at risk because they are in a war zone, digital security is probably not their highest priority. They may value access to news and communication with their loved ones over making sure that all of their communications are encrypted in such a manner that they are indecipherable to Telegram, its employees, or governments with court orders. Pavel Durov, a billionaire who embraces an all-black wardrobe and is often compared to the character Neo from "the Matrix," funds Telegram through his personal wealth and debt financing. And despite being one of the world's most popular tech companies, Telegram reportedly has only about 30 employees who defer to Durov for most major decisions about the platform. If you initiate a Secret Chat, however, then these communications are end-to-end encrypted and are tied to the device you are using. That means it’s less convenient to access them across multiple platforms, but you are at far less risk of snooping. Back in the day, Secret Chats received some praise from the EFF, but the fact that its standard system isn’t as secure earned it some criticism. If you’re looking for something that is considered more reliable by privacy advocates, then Signal is the EFF’s preferred platform, although that too is not without some caveats. In addition, Telegram's architecture limits the ability to slow the spread of false information: the lack of a central public feed, and the fact that comments are easily disabled in channels, reduce the space for public pushback. The picture was mixed overseas. Hong Kong’s Hang Seng Index fell 1.6%, under pressure from U.S. regulatory scrutiny on New York-listed Chinese companies. Stocks were more buoyant in Europe, where Frankfurt’s DAX surged 1.4%.
from us
