Васељенска

Веизовић: Шта повезује протесте у Абхазији, Молдавији, Грузији и Србији и ко циља ове геополитичке тачке?

Шта повезује протесте у Абхазији, Молдавији, Грузији и Србији, и зашто демонстрације никада нису само израз незадовољства већ по дефиницији инструмент за смену непослушних влада?


Модел деловања, начин исказивања незадовољства, истоветни симболи и пароле, те координиране акције иза којих по правилу стоји мрежа западних НВО указују на постојање унутрашње везе између протеста у Србији, Абхазији, Грузији и Молдавији. Сличност потире случајност.

И без обзира на то да ли је повод корупција, одсуство демократије, екологија или економска ситуација- протести, показало је досадашње искуство, никада нису спонтани израз незадовољства, већ јасно дефинисан план иза кога стоји рачуница- дестабилизација земље у мери остварења западних интереса.

МОЛДАВИЈА – ПРЕИНАЧЕНИ РЕЗУЛТАТИ

Председнички избори у Молдавији, одржани почетком новембра, ослонили су се на нешто раније организовани референдум о уставним променама које би омогућиле чланство земље у Европској унији.

Резултати избора који су били израз воље народа да проевропски и корумпирани режим сиђе са власти, преиначени су пристиглим гласовима из европске дијаспоре. Маја Санду је осигурала још један мандат, а њени ментори са Запада насилно задржали Молдавију на европском путу.

Уместо првобитних 52% гласова за Стојаногла и 48%, са Санду молдавски народ је у последњем тренутку брутално суочен са коначним и неочекиваним резултатом: Санду је водила са 55% у односу на Стојаногла 45%. Коментари су ишлу у правцу признања да је Маја Санду недвосмилени председник молдавске дијаспоре, али да председнички легитимитет ужива искључиво Стојаногло.

CEO ČLANAK NA LINKU

www.group-telegram.com/us/vaseljenskars.com/6952

1.8K viewsNov 24 at 08:59

Веизовић: Шта повезује протесте у Абхазији, Молдавији, Грузији и Србији и ко циља ове геополитичке тачке?

Шта повезује протесте у Абхазији, Молдавији, Грузији и Србији, и зашто демонстрације никада нису само израз незадовољства већ по дефиницији инструмент за смену непослушних влада?


Модел деловања, начин исказивања незадовољства, истоветни симболи и пароле, те координиране акције иза којих по правилу стоји мрежа западних НВО указују на постојање унутрашње везе између протеста у Србији, Абхазији, Грузији и Молдавији. Сличност потире случајност.

И без обзира на то да ли је повод корупција, одсуство демократије, екологија или економска ситуација- протести, показало је досадашње искуство, никада нису спонтани израз незадовољства, већ јасно дефинисан план иза кога стоји рачуница- дестабилизација земље у мери остварења западних интереса.

МОЛДАВИЈА – ПРЕИНАЧЕНИ РЕЗУЛТАТИ

Председнички избори у Молдавији, одржани почетком новембра, ослонили су се на нешто раније организовани референдум о уставним променама које би омогућиле чланство земље у Европској унији.

Резултати избора који су били израз воље народа да проевропски и корумпирани режим сиђе са власти, преиначени су пристиглим гласовима из европске дијаспоре. Маја Санду је осигурала још један мандат, а њени ментори са Запада насилно задржали Молдавију на европском путу.

Уместо првобитних 52% гласова за Стојаногла и 48%, са Санду молдавски народ је у последњем тренутку брутално суочен са коначним и неочекиваним резултатом: Санду је водила са 55% у односу на Стојаногла 45%. Коментари су ишлу у правцу признања да је Маја Санду недвосмилени председник молдавске дијаспоре, али да председнички легитимитет ужива искључиво Стојаногло.

CEO ČLANAK NA LINKU

BY Васељенска