Главна претња изборној победи председнице Молдавије Маје Санду, заправо су, како се испоставило, били гласови Молдаваца који живе у Русији – а којима је проевропска политичарка, онако демократски, једноставно одузела право да гласају у другом кругупредседничких избора, вероватно предвиђајући оно што се и десило - да победника преломи дијаспора.
Уз много више изборног инжињеринга, а много мање подршке народа, Санду је тако успела да победи са 55,04 одсто гласова, док је бивши генерални тужилац, кандидат опозиционе Партије социјалиста Александар Стојаноглу, добио укупно 44,96 одсто.
Стојаноглу је, међутим, трујумфовао у самој Молдавији – сународници су му дали 51,19 одсто подршке док је Санду имала 48,81 одсто гласова. У Гагаузији, је Стојаноглуов тријумф био још убедљивији, па је он тамо добио чак 97 одсто гласова.
Али све је решила дијаспора - у иностранству је за актуелну председницу гласало 82 одсто бирача, а за њеног противкандидата 17 одсто (на 91 одсто обрађеног узорка).
Како је Сандуова успела да, ван граница државе овако убедљиво надиграла Стојаноглуа?
Исто оно што се догодило и у првом кругу избора где су молдавске власти крале, лагале, и варале само да би, како тако извукле победу проевропске председнице државе. Била је то изборна крађа, толико перфидно осмишљена да би могла и да се изучава на универзитетима на којима школују Мајине Западне менторе.
Маја је једноставно одлучила да онима, који су симпатизери њеног ривала - једноставно не дозволи да гласају.
Тако је, у Русији, где живи од 300.000 до 500.000 молдавских држављана, Молдавија отворила недовољно бирачких места - свега два, насупрот 16 отворених у САД и шест у Канади.
И то је, чак, према процени режима Маје Санду било "много" – па је у амбасаду у Москви достављено само 10.000 листића – што је апсолутно недовољно за све оне који су имали право гласа.
Јер, Маја Санду је успела да из изборног процеса елиминише све оне који би могли довести у питање њену победу – односно, све оне Молдавце за које је сумњала да би подржали њеног противкандидата.
Њена победа је, тако у најмању руку сумњива, јер Санду је, скоро до последњег тренутка била очигледни губитник ових избора. А онда су, током ноћи пристигли гласови из иностранства, који су у потпуности изменили постизборну слику у Молдавији.
Чак ни многи посматрачи опозиционог кандидата једноставно нису могли да дођу на страна бирачка места ни у првом ни у другом кругу избора да посматрају ток гласања и пребројавање гласова.
На овакав проблем је и након првог круга избора упозорила и Спољнa обавештајнa службa Руске Федерације.
ЦИК Молдавије је, како су рекли, и у првом кругу избора наложила окружним изборним комисијама да обезбеде "правилно" пребројавање гласова, што подразумева да, ако треба, прилагоде протокол комисија на бирачким местима, наводи руска служба.
На бирачким местима за молдавску дијаспору у европским земљама није било независне контроле процеса гласања и није било поузданих података о броју бирача, наводи се у саопштењу у коме се додаје и да молдавске власти планирају да понове манипулације којима су се служиле током првог круга избора и референдума.
Санду је, међутим, све време прстом упирала у Русију, тврдећи да је управо Русија та која се меша у изборни процес. То је називала руском претњом иако се сада испоставило да су руска претња о којој је говорила, заправо нико други до Молдавци у тој држави - они који нису желели да гласају за њу.
Након победе извучене "за длаку" Санду је, тако, прећуткујући колико јој је значило спречавање "неподобних" руских Молдаваца да гласају, захвалила својим "присталицама" истичући изузетну ангажованост молдавских бирача у иностранству.
Нова - стара председница изборну победу, међутим, није однела само уз помоћ гласова западне дијаспоре, већ и уз нештедљиву подршку спонзора и из Брисела и Вашингтона, чије ће интересе уосталом, заступати и током новог председничког мандата.
Тако је опет Запад изабрао руководство Модавије – и то насупрот жељама самих Молдаваца.
Главна претња изборној победи председнице Молдавије Маје Санду, заправо су, како се испоставило, били гласови Молдаваца који живе у Русији – а којима је проевропска политичарка, онако демократски, једноставно одузела право да гласају у другом кругупредседничких избора, вероватно предвиђајући оно што се и десило - да победника преломи дијаспора.
Уз много више изборног инжињеринга, а много мање подршке народа, Санду је тако успела да победи са 55,04 одсто гласова, док је бивши генерални тужилац, кандидат опозиционе Партије социјалиста Александар Стојаноглу, добио укупно 44,96 одсто.
Стојаноглу је, међутим, трујумфовао у самој Молдавији – сународници су му дали 51,19 одсто подршке док је Санду имала 48,81 одсто гласова. У Гагаузији, је Стојаноглуов тријумф био још убедљивији, па је он тамо добио чак 97 одсто гласова.
Али све је решила дијаспора - у иностранству је за актуелну председницу гласало 82 одсто бирача, а за њеног противкандидата 17 одсто (на 91 одсто обрађеног узорка).
Како је Сандуова успела да, ван граница државе овако убедљиво надиграла Стојаноглуа?
Исто оно што се догодило и у првом кругу избора где су молдавске власти крале, лагале, и варале само да би, како тако извукле победу проевропске председнице државе. Била је то изборна крађа, толико перфидно осмишљена да би могла и да се изучава на универзитетима на којима школују Мајине Западне менторе.
Маја је једноставно одлучила да онима, који су симпатизери њеног ривала - једноставно не дозволи да гласају.
Тако је, у Русији, где живи од 300.000 до 500.000 молдавских држављана, Молдавија отворила недовољно бирачких места - свега два, насупрот 16 отворених у САД и шест у Канади.
И то је, чак, према процени режима Маје Санду било "много" – па је у амбасаду у Москви достављено само 10.000 листића – што је апсолутно недовољно за све оне који су имали право гласа.
Јер, Маја Санду је успела да из изборног процеса елиминише све оне који би могли довести у питање њену победу – односно, све оне Молдавце за које је сумњала да би подржали њеног противкандидата.
Њена победа је, тако у најмању руку сумњива, јер Санду је, скоро до последњег тренутка била очигледни губитник ових избора. А онда су, током ноћи пристигли гласови из иностранства, који су у потпуности изменили постизборну слику у Молдавији.
Чак ни многи посматрачи опозиционог кандидата једноставно нису могли да дођу на страна бирачка места ни у првом ни у другом кругу избора да посматрају ток гласања и пребројавање гласова.
На овакав проблем је и након првог круга избора упозорила и Спољнa обавештајнa службa Руске Федерације.
ЦИК Молдавије је, како су рекли, и у првом кругу избора наложила окружним изборним комисијама да обезбеде "правилно" пребројавање гласова, што подразумева да, ако треба, прилагоде протокол комисија на бирачким местима, наводи руска служба.
На бирачким местима за молдавску дијаспору у европским земљама није било независне контроле процеса гласања и није било поузданих података о броју бирача, наводи се у саопштењу у коме се додаје и да молдавске власти планирају да понове манипулације којима су се служиле током првог круга избора и референдума.
Санду је, међутим, све време прстом упирала у Русију, тврдећи да је управо Русија та која се меша у изборни процес. То је називала руском претњом иако се сада испоставило да су руска претња о којој је говорила, заправо нико други до Молдавци у тој држави - они који нису желели да гласају за њу.
Након победе извучене "за длаку" Санду је, тако, прећуткујући колико јој је значило спречавање "неподобних" руских Молдаваца да гласају, захвалила својим "присталицама" истичући изузетну ангажованост молдавских бирача у иностранству.
Нова - стара председница изборну победу, међутим, није однела само уз помоћ гласова западне дијаспоре, већ и уз нештедљиву подршку спонзора и из Брисела и Вашингтона, чије ће интересе уосталом, заступати и током новог председничког мандата.
Тако је опет Запад изабрао руководство Модавије – и то насупрот жељама самих Молдаваца.
BY Рог Слободе - Борба против империје
Warning: Undefined variable $i in /var/www/group-telegram/post.php on line 260
"He has kind of an old-school cyber-libertarian world view where technology is there to set you free," Maréchal said. "Your messages about the movement of the enemy through the official chatbot … bring new trophies every day," the government agency tweeted. But the Ukraine Crisis Media Center's Tsekhanovska points out that communications are often down in zones most affected by the war, making this sort of cross-referencing a luxury many cannot afford. Official government accounts have also spread fake fact checks. An official Twitter account for the Russia diplomatic mission in Geneva shared a fake debunking video claiming without evidence that "Western and Ukrainian media are creating thousands of fake news on Russia every day." The video, which has amassed almost 30,000 views, offered a "how-to" spot misinformation. Right now the digital security needs of Russians and Ukrainians are very different, and they lead to very different caveats about how to mitigate the risks associated with using Telegram. For Ukrainians in Ukraine, whose physical safety is at risk because they are in a war zone, digital security is probably not their highest priority. They may value access to news and communication with their loved ones over making sure that all of their communications are encrypted in such a manner that they are indecipherable to Telegram, its employees, or governments with court orders.
from vn
